O njoj...

Andželina Žoli (engl. Angelina Jolie, rođena 4. juna 1975. u Los Anđelesu) je američka filmska glumica, bivša manekenka i ambasador dobre volje Visokog komesara za izbeglice UN. Popularni mediji često je proglašavaju za jednu od najlepših žena, i često izveštavaju o njenom životu van filmskog platna. Dobitnik je tri nagrade Zlatni globus, dve nagrade američkog Udruženja filmskih glumaca (engl. Screen Actors Guild) i jednog Oskara.

Mada se kao dete pojavila uz oca Džona Vojta u filmu „Lookin' to Get Out“ 1982. godine, pravi početak njene glumačke karijere je bio deceniju kasnije, u niskobudžetnom filmu „Kiborg 2“ (1993), a svoju prvu glavnu ulogu je imala u filmu „Hakeri“ (1995). Pojavila se u biografskim filmovima „Džordž Volas“ (engl. „George Wallas“, 1997) i „Manekenka“ (1998) i dobila je Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu za film „Neprilagođena“ (1999). Međunarodnu slavu je postigla ulogom heroine video-igara Lare Kroft u filmu „Lara Kroft: Tumb rejder“, nakon čega se ustoličila kao jedna od najpoznatijih i najplaćenijih glumica Holivuda. Najveći komercijalni uspeh postigla je akcionom komedijom „Gospodin i gospođa Smit“ (2005)[1].

Bila je u braku sa glumcima Džonijem Lijem Milerom i Bilijem Bobom Torntonom, a trenutno živi sa glumcem Bredom Pitom, u vezi koja privlači pažnju svetskih medija[2]. Džolijeva i Pit imaju troje usvojene (Madoksa, Paksa i Zaharu) i troje biološko dece (Šajlo i blizance Vivijen i Noks). Andželina Džoli promoviše humanitarne ciljeve širom sveta i poznata je po radu sa izbeglicama preko UNHCR-a.

Rođena je u Los Anđelesu u Kaliforniji kao Andželina Žoli Vojt. Kćerka je glumaca Džona Vojta i Marselin Bertran (1950-2007). Rođaka je Čipa Tejlora, sestra Džejmsa Hejvena i kumče Džaklin Biset i Maksimilijana Šela. Zbog imena, česta je zabluda da je njena majka bila Francuskinja, međutim Džolini baba i deda sa majčine strane su bili francusko-kanadskog porekla. [3] Sa očeve strane je češkog porekla a francusko-kanadskog i irokeskog sa majčine. [4][5]

Nakon što su se njeni roditelji razveli 1976, Andželina Džoli i njen brat su živeli kod majke koja je napustila glumu i preselila se sa njima u Palisejd, Njujork.[6] Marselin Bertran je preminula 27. januara 2007. od raka jajnika.

Kao dete skupljala je zmije i guštere i bila zaljubljena u gospodina Spoka iz Zvezdanih staza. Sa majkom je redovno išla na projekcije filmova i kasnije je rekla da je to, a ne njen otac, navelo da se počne baviti glumom[7]. Kada je imala 11 godina porodica se vratila u Los Anđeles i Andželina je upisala Institut teatra Lija Strazberga, gde je učila dve godine i pojavila se u nekoliko pozorišnih produkcija. Njena majka je preživljavala na skromnim prihodima i Andželina je često nosila polovnu odeću. Drugi su je učenici zadirkivali zbog njenog karakterističnog izgleda - bila je izuzetno mršava, nosila je naočare i naramenice. Njeno sampopouzdanje se dodatno smanjilo nakon neuspeha u manekenstvu. Kako je njena potištenost rasla, počela je da se samopovređuje; kasnije je to prokomentarisala u jednoj CNN-ovoj emisiji: „Skupljala sam noževe i uvek sam imala mnogo stvari na dohvat ruke. Iz nekog razloga, ritual sečenja i osećanja bola činio me živom, osećala sam se slobodnom i to je za mene bila neka vrsta terapije .“ Sa 14 godina ispisala se sa časova glume želeći da postane pogrebnik. Zatim je nastupio buntovnički period u kom se oblačila u crno, bojila kosu u ljubičasto i posećivala rok koncerte na kojima je plesala „mošing“ sa tadašnjim momkom. Posle dve godine ponovo upisuje časove glume i završava srednju školu, a taj period opisuje na sledeći način: „Duboko u srcu, ja sam uvek bila - i uvek ću biti — mala pankerka sa tetovažama.“

Andželina je dugo bila udaljena od svog oca, kriveći ga za nevernost i razlaz njene porodice. Mada je pokušala da se pomire i čak se pojavio u njenom filmu Lara Kroft:Tumb Rejder (2002.), ali nešto kasnije je podenala zahtev za legalnu promenu imena u „Andželina Džoli“, obacila je Vojt kao srednje ime. Ime joj je promenjeno zvanično 12. septembra 2002. Vojt je tvrdio da njegova kćerka ima ozbiljne emocionalne probleme. Oktobra 2004. godine Andželina za Premijer Magazin izjavljuje: “Moj otac i ja ne govorimo. Nisam više besna na njega. Ne verujem da nečija porodica postaje i njihove krvi. Zato što je moj sin usvojen i porodica je osnovana“. Navela je da nije želela javno da iznosi razloge otuđivanja od oca, ali pošto je usvojila sina Medoksa, mislila je da nije zdravo za nju da se pomiri sa Vojtom.